Testiranje dece za upis u prvi razred

      Testiranje dece za upis u prvi razred je deo procedure prilikom upisa u osnovne škole. Sastoji se od razgovora sa školskim psihologom ili pedagogom, koji ima zadatak da proceni detetovu zrelost, odnosno da li je dete spremno da krene u školu ili nije.

Testovi za upis u prvi razred

      Pitanja koja se nalaze na testiranju dece su tajna i za njih zna samo stručni saradnik u školi koji obavlja testiranje, odnosno razgovara sa decom. Psiholog/pedagog može sam da proceni koja pitanja će postavljati detetu i na koji način će procenjivati zrelost deteta.

Testiranje prvaka za upis u osnovnu školu

      Kako bi procenili da li je dete spremno za polazak u školu, psiholozi/pedagozi sprovode testiranje na kom se ispituje:

1. Emotivna zrelost deteta
      Koliko je dete samostalno, odnosno koliko je spremno da bude odvojeno od porodice kako bi pohađalo nastavu. Emotivna zrelost deteta se najčešće poistovećuje sa tim – koliko je odraslo i koliko je spremno na to da ima obaveze. Na to utiče vaspitanje, a najviše period od godinu dana pred upis u osnovnu školu, kada bi roditelji mogli polako da uvode svoju decu u svet “odraslih i odgovornih ljudi” tako što će im davati manje obaveze, kao što su spremanje svog kreveta, samostalno oblačenje i obuvanje i slično.

2. Socijalna zrelost deteta
         Koliko je dete spremno na određeni način ponašanja koji se podrazumeva u školi. Veoma je važno proceniti da li je dete spremno da stupa u kontakt sa nepoznatim ljudima i da sa njima provodi određeno vreme.

      Pored toga, važno je predvideti da li je dete sposobno da produbljuje poznanstva i stiče prijateljstva sa svojim vršnjacima, ali i da li može da bude dovoljno disciplinovano za vreme trajanja nastave ili da li može da odgleda predstavu ili film do kraja. Takođe, socijalna zrelost deteta jeste deo vaspitanja, pa je tako važno da dete ima usvojenu naviku da se kulturno javi, da kaže “izvoli/te“, “hvala“, “molim” i slično.

3. Kognitivna, odnosno intelektualna zrelost deteta
      Da li je dete u mogućnosti da stekne nova znanja i na koji način. Kada deca budu u uzrastu kada bi trebalo da krenu u školu, oni moraju dostići određen intelektualni nivo. To ne znači da bi trebalo da već “sve znaju“, nego je bitno da se proceni na koji način zapažaju okolinu, kako govore, da li ima razvijenu maštu, šta ga interesuje i na koji način razmišlja, odnosno da li ima sposobnost logičnog rezonovanja.

      Kognitivna zrelost deteta se može proveriti i kroz igru, tako što će pedagog/psiholog početi igru na primer – “šta je veće, a šta manje” gde dete ima zadatak da kaže šta je od ponuđenih predmeta veće, a šta manje, i tome slično.