Tестирање деце за упис у први разред

      Тестирање деце за упис у први разред је део процедуре приликом уписа у основне школе. Састоји се од разговора са школским психологом или педагогом, који има задатак да процени дететову зрелост, односно да ли је дете спремно да крене у школу или није.

Тестови за упис у први разред

      Питања која се налазе на тестирању деце су тајна и за њих зна само стручни сарадник у школи који обавља тестирање, односно разговара са децом. Психолог/педагог може сам да процени која питања ће постављати детету и на који начин ће процењивати зрелост детета.

Тестирање првака за упис у основну школу

      Како би проценили да ли је дете спремно за полазак у школу, психолози/педагози спроводе тестирање на ком се испитује:

1. Емотивна зрелост детета
      Колико је дете самостално, односно колико је спремно да буде одвојено од породице како би похађало наставу. Емотивна зрелост детета се најчешће поистовећује са тим – колико је одрасло и колико је спремно на то да има обавезе. На то утиче васпитање, а највише период од годину дана пред упис у основну школу, када би родитељи могли полако да уводе своју децу у свет “одраслих и одговорних људи” тако што ће им давати мање обавезе, као што су спремање свог кревета, самостално облачење и обување и слично.

2. Социјална зрелост детета
         Колико је дете спремно на одређени начин понашања који се подразумева у школи. Веома је важно проценити да ли је дете спремно да ступа у контакт са непознатим људима и да са њима проводи одређено време.

      Поред тога, важно је предвидети да ли је дете способно да продубљује познанства и стиче пријатељства са својим вршњацима, али и да ли може да буде довољно дисциплиновано за време трајања наставе или да ли може да одгледа представу или филм до краја. Такође, социјална зрелост детета јесте део васпитања, па је тако важно да дете има усвојену навику да се културно јави, да каже “изволи/те“, “хвала“, “молим” и слично.

3. Когнитивна, односно интелектуална зрелост детета
      Да ли је дете у могућности да стекне нова знања и на који начин. Када деца буду у узрасту када би требало да крену у школу, они морају достићи одређен интелектуални ниво. То не значи да би требало да већ “све знају“, него је битно да се процени на који начин запажају околину, како говоре, да ли има развијену машту, шта га интересује и на који начин размишља, односно да ли има способност логичног резоновања.

      Когнитивна зрелост детета се може проверити и кроз игру, тако што ће педагог/психолог почети игру на пример – “шта је веће, а шта мање” где дете има задатак да каже шта је од понуђених предмета веће, а шта мање, и томе слично.