Нова правила на малој матури:

Мења се систем бодовања, а овај тест ће их носити највише

       Садашњи и будући осмаци моћи ће да понесу из школе највише 60 поена, док ће на завршном испиту бити у прилици да освоје још максимално 40.Нов начин бодовања потврдила је  помоћница министра просвете за предшколско и основно образовање Весна Недељковић, која истиче да се Министарство и раније залагало за овакве промене услова уписа.

       „Ми смо прошле године најавили да више желимо да вреднујемо знање које ђаци покажу на испиту јер је та јагма за оценама у школи постала терет и за ђаке и за наставнике и за родитеље. Тако ће ове године тестови из српског и математике носити по 13 бодова, док ће се комбиновани тест вредновати са 14 бодова“ – открива Недељковић и додаје да су прошле године ђаци управо комбиновани тест урадили најбоље.

      Она подсећа да се и раније успех из школе вредновао са 60, а завршни тест са 40 поена. Уписна политика промењена је 2014. године, када је и уведен комбиновани тест. Тако су претходне три генерације матураната на основу успеха из 6, 7. и 8. разреда могле да прикупе укупно 70 поена, док се матура вредновала са 30 бодова, по десет из српског, математике и са комбинованог теста.

    „Осим промене односа бодова, матуранте ове године очекује и више отворених питања из српског, као и питања која ће се увезивати. Комбиновани тест ће се, као и лане, добијати по различитим групама да би се смањило преписивање“ – најављује Недељковићева још неке од новина.

      Као једну од мера која би умањила могућност варања на малој матури, министар просвете Младен Шарчевић је прошле године навео увођење камера у учионице и сале у којима се полажу тестови. Оне би снимале из птичје перспективе, тако да се јасно виде покрети, али не и лица матураната. Министар је најављивао и промене у дежурству, тако да на малој матури у осмолеткама дежурају и наставници средњих школа, као и екстерно оцењивање, које би бодовање испита учинило објективнијим. Ипак, ове промене сачекаће неке будуће генерације.

       То су идеје које су и даље актуелне и које се и даље разрађују, али за које су потребни ресурси – каже Недељковић.

      Весна Недељковић истиче да је у плану да се цео завршни тест конципира другачије.
      Ђаци сада на комбинованом тесту имају по четири питања из пет предмета: историје, географије, биологије, физике и хемије, што је јако мало. Идеја је да се градиво више увезује. Рецимо, да се градиво из књижевности и дела одређених писаца повезују и с одређеним периодом из историје, тек је то право функционално знање – истиче Недељковићева, и додаје да би такве тестове ученици могли да добију следеће године.